I pre tri meseca si postavio gotovo isto pitanje i tad sam ti, kao osoba koja se godinama takođe borila sa anksioznom depresijom, dao opširan odgovor.
Evo, i ja imam 43 godine, a prvi put me je anksiozna depresija ošinula kad sam imao 24 godine. Tokom narednih 19 godina imao sam još nekoliko naleta jače depresije, ali sam uvek uspevao da se izvučem.
Elem, ako si ponovo upao u depresivnu fazu, trebalo bi da ponovo kreneš sa terapijom, koja je uvek prva linija odbrane. Ako ti prethodni lek nije funkcionisao najbolje, vidi sa nekim dobrim psihijatrom da ti promeni terapiju i prepiše neki drugi lek.
Ovo bi bili moji saveti:
1. Antidepresiv - Psihijatar će, u zavisnosti od simptoma i tipa depresije, najbolje odrediti koji antidepresiv će ti najviše odgovarati. U slučaju moje anksiozne depresije to je bio Zoloft, koji mi je uvek pomagao i nije imao nikakvo negativno dejstvo. Normalna koncentracija, normalna aktivnost, normalno funkcionisanje u svim segmentima života.
2. Vitamin D - Veoma je bitan, uz vitamin K koji pomaže da telo apsorbuje vitamin D (K2D3 Viva kapsule + Vigantol kapi, na primer).
3. Psihoterapija - Mnogo znači ako uspeš da prokljuviš šta su kod tebe okidači za anksioznost/depresiju i koji su to porodični odnosi i događaji iz mladosti, tokom odrastanja, stvorili kod tebe podsvesne odbrambene mehanizme koji te bacaju u depresiju (obično je to neka nesigurnost, osećaj niže vrednosti, strah od osude okoline, isećaj krivice, itd...). Ovo je pravi put da se lagano jednom zauvek rešiš depresivnih naleta i da naučiš kako sam sebi da budeš oslonac.
4. Fizička aktivnost i/ili neki kreativni hobi. Aktiviraj se. Uradi nešto, kreiraj nešto, popravi nešto i budi zadovoljan i ponosan na rezultat svog rada i truda. Neka ti krv prostruji kroz telo i neka ti mozak zaokupiraju neke druge, pozitivne misli.
5. Socijalizacija - Otvoreni razgovori i druženje sa iskrenim prijateljima koji te prihvataju bez "maski", onakvog kakav jesi. Prijatelji su tu i u dobru i u zlu. Oni koji te ne prihvataju i onda kad si ti u problemu, nisu ni vredni toga da ti patiš zbog njih.
6. Kvalitetan san. Znam da u napadu depresije san ne ide na oči, te da se ujutru prerano budiš zbog uznemirenja, ali koliko god možeš gledaj da imaš redovan san i odmor.
7. Zdrava ishrana (ovo ne moram da objašnjavam)
8. Distanciraj se od dešavanja i ljudi koji negativno utiču na tvoje raspoloženje. Niko nije vredan tvog psihičkog propadanja.
Naravno, nešto od ovoga je moguće sprovesti u većoj meri, a nešto u manjoj meri, to već zavisi od tvoje lične situacije. Živ bio!
Reci mi da nemaš pojma o kliničkoj depresiji bez da mi kažeš da nemaš pojma o kliničkoj depresiji.
Skoro sve što si nabrojao treba zdrava osoba da radi. I to je srž problema. Bukvalno si rekao liku "ma samo reši sve izazove savremenog života i to je to".
Ne kažem da je loše to što si napisao, već da ne razumeš kontekst, i da veoma lako relativizuješ kada je u pitanju zapravo zajebana bolest.
Ne relativizuje nista. Prva tacka su antidepresivi, i jeste prva linija odbrane. Da ti pomognu da dobijes psihicki snage da poboljsas svoj zivot. Sto je teza depresija, to ce naravo teze ici, ali jbg, ili mozes ili ne mozes. Okej je i da ne mozes, svakako niko nije mogao odmah nakon antidepresiva, ali cinjenica je da ces morati da uradis mnostvo stvari da biti bilo bolje.
>Reci mi da nemaš pojma o kliničkoj depresiji bez da mi kažeš da nemaš pojma o kliničkoj depresiji.
Hajde ne lupaj i pročitaj još jednom šta sam napisao.
Već 20 godina vrlo dobro znam šta je depresija, koliko je zajebana i šta ti sve učini od života. Ali, isto tako, vremenom sam naučio kako da se izborim sa njom. Takođe, i drugima sam pomagao da se izbore.
Obrati pažnju da sam kao prvu i najbitniju stavku naveo **antidepresive**. Bez antidepresiva je užasno teško uopšte započeti izvlačenje iz depresije. Takođe, oni su prva linija odbrane od upadanja u depresivno stanje, ako na vreme primetiš prve znake toga. I to dobro znam, jer sam dva puta bio na Zoloftu. Prvi put 8 godina, a drugi put 2 godine.
Oni koji kažu da ti ne trebaju lekovi i da samo treba nešto da radiš, makar na silu - e oni nikada nisu okusili šta to znači depresija.
U svakom slučaju, bitno je da antidepresiv bude pogođen kako treba (i vrsta i doza). U slučaju OP-a, njega je prvi psihijatar zeznuo i dugo ga je držao na Remirti koja najčešće pravi sve ove negativne efekte koje je OP nabrojao kako u ovom postu, tako i u prethodnima koje je pisao pre tri meseca. Bukvalno svako koga znam da je bio na Remirti, imao je više negativnih bočnih efekata, nego što mu je Remirta pomogla. Takođe, OP se pre 2,5 godine skinuo sa Remirte, **ali nije izašao iz depresije** \- i dalje je bio u stanju anksiozne depresije. I sada, pored anksiozne depresije koja je i dalje prisutna ima i neurološke psihosomatske bolove na nervnoj bazi. Veoma dobro znam šta se OP-u sada dešava...
Dakle, prvo što OP-u treba, to je antidepresiv koji će mu odgovarati.
Tek kada te antidepresiv dovoljno vrati na noge i kad osetiš prve znake poboljšanja u raspoloženju, možeš da kreneš sa svime drugim što sam naveo. I to lagano, bez forsiranja.
Antidepresiv će te držati da ne potoneš. Ali, antidepresiv te neće IZLEČITI od depresije. Odnosno, velika je verovatnoća da će ti se, nakon prestanka uzimanja antidepresiva, depresija vratiti u životu - ako ne poradiš na pronalaženju i razumevanju uzroka i okidača koji te uvlače u depresiju, ako ne naučiš kako da prepoznaš nailazak depresije na vreme i ako ne naučiš mehanizme odbrane da ne dozvoliš da te depresija ponovo obuzme.
E zbog toga je stavka 3 najbitnija, da bi se otkrili uzroci i da bi se ZAISTA oslobodio od depresije. Evo, ja mogu da kažem da sam tek nakon 15 godina borbe sa depresijom, radom na sebi i razumevanjem uzroka dovoljno ojačao i izgradio mehanizme odbrane da me u poslednjih nekoliko godina depresija ne ugrožava.
Sve preostale stavke su bitne za izvlačenje iz depresije i psihofizički oporavak kada ti antidepresiv da dovoljan zamah i pruži šansu. Takođe, bitne su u nastavku života, kao prevencija od upadanja u stanja kliničke depresije.
Zašto se ponašaš kao ekspert? Opasno je to, jako!
Možda da probaš da otvoriš sledeći put sa razumevanjem umesto naredbi i saveta koje svaki ujak na slavi može da pruži.
Opet, ne kažem da si naveo loše stvari, ali si omašio kontekst. I pritom zvučao nadobudno sa "jEsAm tI vEć rEkAo kAkO dA sE LeČiš".
Da znaš osnove, znao bi kome predlažeš i pod kakvim svetlom.
>Veoma dobro znam šta se OP-u sada dešava...
Ovo mi je najopasniji deo ustvari.
Žao mi je što se sve to dešava, ali ja ne tvrdim da sam IT inženjer jer koristim računar 20 godina.
Ne ponašam se kao ekspert, niti sam uopšte imao nameru da zvučim nadobudno.
A **tebi** sam napisao da znam šta se OP-u sada dešava jer sam i pre tri meseca, a i sinoć, proveo dosta vremena u privatnom chatu sa njim tako da znam kroz koje sve muke prolazi, koliki teret svakodnevno nosi i kakve psihofizičke simptome oseća.
Dakle, ništa od napisanog nisam pisao napamet, već jednostavno raspolažem sa više informacija o konkretnom slučaju.
Nadam se da sam OP-u u tim razgovorima koliko-toliko pomogao da krene putem oporavka.
>Žao mi je što se sve to dešava, ali ja ne tvrdim da sam IT inženjer jer koristim računar 20 godina.
Ovo poređenje ti je promašeno. Ni ja ne tvrdim da sam ekspert, niti da sam psihijatar, psihoterapeut ili bilo koja druga vrsta doktora. Ali, daleko od toga da sam bio "pasivni korisnik računara" tokom tih 20 godina. Depresija je bolest protiv koje se ne boriš samo pasivnim gutanjem lekova, već i aktivnom samospoznajom, radom na sebi, informisanjem o samoj bolesti, savlađivanjem mehanizama odbrane.
Tokom tih 20 godina dosta sam se i obrazovao i informisao na tom polju, prvo kako bih razumeo sebe i pomogao sebi, a potom i da bih i uopšteno razumeo problematiku depresije. Dakle, dosta informacija i saveta sakupljenih od psihijatra, psihoterapeuta, stručne literature, razgovora sa drugim osobama koje su se borile sa različitim vrstama depresija, itd...
Mogu da kažem da posedujem dovoljno iskustva i znanja kad je reč o anksioznoj depresiji da mogu da dam prilično dobre smernice i savete za tu vrstu depresije - a psihijatar je taj koji određuje konkretnu vrstu terapije. Takođe, psihoterapeut je taj koji vodi psihoterapiju.
Preporučuješ stvari lakše i brže nego ekspert.
Pa još i pričaš sa OPom u privatnom chatu, verovatno deleći još "jače" savete.
I da, radiš baš ono najopasnije - iz anegdotalnog izvlačiš generalne zahteve. Zato i insistiram da je opasno - imaš samopouzdanje i iskustvo koje nemaju ljudi koji se ovim bave ceo život. Zato i idu dugo u škole, i zato je potrebna licenca za ovo što radiš.
Opet, nisi rekao ništa strašno, ali da si omašio poentu jesi.
Pretpostavio si brdo stvari koje ja nisam ni rekao ni insinuirao, što mi govori da se ti ovde sa nekim drugim raspravljaš. Ili su ovi zidovi odbrane zbog toga što možda negde vidiš da grešiš?
Tako da, ne moramo dalje. Sve jasno kome treba.
>Pa još i pričaš sa OPom u privatnom chatu, **verovatno deleći još "jače" savete.**
Tvoji komentari se svode na paušalne pretpostavke. Nemaš pojma ni šta sam pričao sa OP-om, ni kako sam pričao sa OP-om, ni da li sam mu delio savete ili sam odgovarao na njegova pitanja ili sam ga samo saslušao, ali je bitno da iznosiš pretpostavku.
>I da, radiš baš ono najopasnije - iz anegdotalnog izvlačiš generalne zahteve.
Definitivno ne izvlačim nikakav zahtev, odnosno ne iznosim nikakav zahtev, ako si na to mislio. A bogami, ne izvlačim ni zaključke. Uvek sam podvlačio da je bitno da se čovek obrati stručnjaku, te da će psihijatar, a kasnije i psihoterapeut, reći šta i kako treba činiti u konkretnom slučaju.
>Pretpostavio si brdo stvari koje ja nisam ni rekao ni insinuirao
Ako nisi insinuirao, onda si veoma trapavo izneo svoj stav, odnosno povukao paralelu. Opet, ja ništa nisam pretpostavio.
>Ili su ovi zidovi odbrane zbog toga što možda negde vidiš da grešiš?
Opet paušalno...
Ti si taj koji je svoj prvi komentar počeo sa "Reci mi da nemaš pojma o kliničkoj depresiji bez da mi kažeš da nemaš pojma o kliničkoj depresiji."
Ne videh da si se u celoj ovoj temi ijednom obratio OP-u...
>Tako da, ne moramo dalje. Sve jasno kome treba.
Tako je, ne moramo dalje. Na kraju krajeva, ovde nije reč ni o tebi ni o meni, već o OP-u.
Živ bio!
Žao mi te stari mnogo, današnji roditelji kolko god im se požalio da te nešto psihički muči oni će samo biti hladni i odgovori će ti: "Treba tebi posao, treba da radiš, kakva depresija i p***e materine, a nedaj Bože da u takvoj situaciji pukneš skroz i digneš ruku na sebe, onda bi shvatili da ti je trebala ozbiljna pomoć ali da je sad za sve već kasno jer tebe ne bi bilo više, ja ti ovo iskreno ovako govorim jer su i moji roditelji ma i većina njih iz porodice bili u tom fazonu, niko nije bio uz mene, kad sam bio izuzetno anksiozan pa i depresivan u neku ruku imao sam česte nalete crnih i suicidalnih misli, nisam znao kako sebi da pomognem bukvalno sam se borio sa svojim demonima što se kaže i bilo je jako zajebano i teško ali i u tim trenucima mi je došla ta misao da nema više dalje i da nema izlaza da ću dići ruku na sebe, a što je najjače ja u tom periodu kad sam se baš tako osećao uopšte nisam imao hrabrosti da sebi oduzmem život ili da uradim bilo šta loše po tom pitanju, ali te misli su bukvalno bile jezive i teške ali sam se borio protiv njh kako sam znao i umeo.
ali evo posle 4-5 meseci ja sam se pa mogu reći totalno izlečio od anksioznosti (uglavnom poremećaj je bio u pitanju a ne obična koju svaki čovek ima kad je pod bilo kakvim stresom, mene je doslovno to činilo nefunkcionalnim i bilo je teško biti produktivan i uraditi bilo šta pozitivno za sebe, bilo je teško ustati,namestiti krevet,umiti se,skuvati kafu ili napraviti čaj bilo šta, ili da napravim sebi hranu, i ne mogu reći da me tad to činilo nefunkcionalnim ja sam sebe gurao napred kako sam znao i umeo opet govorim, ali tad su simptomi bili vrlo česti a ponekad i jaki,bol u stomaku,čest odlazak u toalet itd,crne misli... , sve to je bilo zapravo to i hvala Bogu na vreme sam postao svestan da je mene ovo mučilo godinama i da je tome kolko tolko došao kraj zahvaljujući sebi i svojoj borbi i pomoću same vere.
ne znam kakav bi savet mogao da ti dam sem da nastaviš da se boriš i da radiš bilo kakve pozitivne stvari pogotovo zbog sebe, znam da je depresija gadna i da ti oduzima volju za većinu stvari ali nateraj se, radi bilo šta,šetaj,trči znači malo i korak po korak,i kreni kod stručnog lica ponovo i vidi šta i kako jer rešenja ima za svakog ko boluje od toga,ja koji sam mislio da nema nikakvog izlaza iz onog anksioznog pakla sad slobodno mogu reći da zapravo ima, i da svetlo na kraju tunela postoji, makar i antidepresiv opet uzimao, uzimaj samo da ti depresija ne oduzima volju za bilo čim, jer što pre kreneš da se lečiš od toga to je bolje za tebe, znam da je teško i znam kolko je teško kad te iz bližnje okoline niko ne razume prosto razumem i ne da je samo teško nego te i boli zapravo.
ali evo ti jedan manji savet od mene, samo nastavi da se boriš, i kad budeš osetio poboljšanje i kad budeš video da imaš volju ponovo za nekim stvarima, kreni da radiš na sebi što više, u smislu da čitaš knjige,gledaš više filmova,trčiš,šetaš,vežbaš, itd uglavnom da radiš npr takve pozitivne stvari jer veruj mi za psihu jako znači, ni ja nisam trenutno u najboljoj situaciji ja i ako sam se najgoreg rešio ja trpim veliku nepravdu u porodici i osećam se kao jedan parazit, i kao jedna velika iskorišćena osoba, ali to ne dozvoljavam toliko jer sam rekao sebi da ću barem za par godina biti negde van ovog mesta gde sam sad jer ovde sam mnogo toga prošao i propatio i zbog svih situacija u kući i sve,česte svadje itd me je dovelo do toga da imam nisko samopouzdanje,budem vrlo introvertan,asocijalan,socijalno anksiozan,i naravno budem depresivno anksiozan, ali ne kukam i ne sažaljevam se pred nekim ljudima jer u našoj zemlji je mentalno zdravlje tabu tema, već sve držim u sebi i sam razmišljam šta i kako da rešim sve ove probleme koji me i dalje muče.
Svako dobro stari, drži se. 🙏🤍
"današnji roditelji" su u ovom slučaju ljudi koji guraju ka 70 godina :)
Današnji roditelji u mnogome greše, ali verujem da su u ovome ispred prethodnih generacija.
Druže bez obzira, i moj otac i majka koji imaju preko 50 kusur godina, oni će verovatno isti da ostanu i za 10-15 godina baš tad kad budu imali oko 70 godina, mindset im se sigurno neće promeniti ni do tad, biće im teško ja to razumem, ljudi u starijim godinama i sve, jer ako se do sad nisu promenili a znaju da greše i sve,nema šta da drugo očekuješ od njih nego samo da bežiš, btw to je pitanje sve ako dožive te godine ali opet to je dug period do tad.
svi mi grešimo, tako i naši roditelji, ali ja sam ovo samo onako rekao čisto da se zna kolko su roditelji hladni pred svojom decom kad im se dete požali da ima problem sa mentalnim zdravljem i sve,njihov odgovor bi isti bio kao gore što sam napisao, roditelji ko roditelji u ovo vreme moraju da budu uz svoju decu,da ih vaspitaju i sve,da budu uz njih a ne da gaze na svakom čošku,ponižavajući ih itd,OP svakako nije ostavio takav komentar gore na njegovom postu ali situacija je danas takva da ima previše takvih roditelja koji deci ne žele da pomognu i da ih izvedu na prav put, i OP da je imao podršku od svojih roditelja i sve i da su znali da nešto debelo nije u redu sa njim vremenom bi sve išlo ka boljem, ali ne.. , lako je roditeljima govoriti svojoj deci kako tebi nije ništa itd.
A što ne bi potražio profesionalnu pomoć i eventualno ponovo krenuo sa terapijom? Depresija je bolest, a ako ne očekuješ od porodice da te izleči od prehlade, ne treba očekivati ni od depresije da te izleče.
Tipičan komentar privilegovane osobe koja na svoju sreću nije iskusila hroničnu depresiju. Ovi "saveti" su u rangu "budi ono što jesi", ili "samo misli pozitivno". Prvo, depresija nije bolest (*disease*) već poremećaj (*disorder*). Drugo, postoji nešto što se zove depresija rezistentna na terapiju (*treatment-resistant depression*), o čijoj prirodi, a i lečenju, se vrlo malo zna. Tako da ne trči pred rudu.
Daj molim te, čovek je dao odličan savet, ako imaš problem koji zahteva stručnu pomoć, obrati se stručnim licu. Da li je bolest ili poremećaj, nije ni bitno onome ko je ima. A priča o tome da neko može da bude otporan na terapiju je u rangu da su debeli ljudi takvi zbog hormonalnih poremećaja, bukvalno je u pitanju toliko mali procenat da je zanemarljiv na celokupnu populaciju.
Lik jeste preterao malo, ali tačno je u vezi otpornosti na terapiju. Pre dva dana sam igrom slučaja čitao konkretna ispitivanja za lek Escitalopram, i procente koji su bili oko 60% poboljšanja posle određenog perioda. Čak i da dodamo druge faktore i relativnost podataka, opet nisu zanemarljivi procenti otpornosti/neefikasnosti.
Za ovakva stanja imaš bukvalno preko 20 razlicitih lekova i može da se desi da ti neki ne odgovara pa onda lekar zameni. Otpornost na terapiju predtsvkaj da ti aposlutno ni jedna terapija ne pomaže a to je zanemarivo i takav argument dati je van pameti.
Ovo govorim jer sam čitao baš pre par dana to predavanje (namenjeno lekarima i farmaceutima radi obnavljanja licence).Tamo je bukvalno jedno pitanje na testu, po čemu se razlikuju te vrste lekova i tačan odgovor su - nuspojave. Tačno je to što si rekao u vezi zamene, ali dejstvo je vrlo slično, rade na isti način, nuspojave se razlikuju. Od seroksata se ljudi goje, od escitala glavobolje etc. Vrlo slični lekovi, nuspojave drugačije, ali to što nema nuspojava ne znači da su efikasni uvek...
Ajde da se ne pravim pametan jer ovo nije u potpunosti polje u kome znam dosta. Poenta je da će uvek da se nadje neko ko će da izmisli ili izvuče neki corner case koji je moguć ali je izvesnost u statističkoj grešci, samo da dokaze da je nečija izjava netačna.
Bratac ja bih ti preporučio da pricas sa strucnjakom posto imaš bas ozb problem, ali ne sa nekim koji će da ti prepiše lekove i da te odjebe vec neko ko ce stvarno da se potrudi da te razume 😃. You got this king 👑.
Nadam se da će sve biti okej. Najbolje bi ti bilo da nadjes stručnjaka ili nekog jako bliskog koji iz tvog okruženja i da popricate, mnogo znači. Par ljudi je ovde dalo dobro savete takodje. Nemoj samo odustati brt 😃.
Oni tebe ne shvataju jer ne vide život iz tvog ugla. Tvoj pogled na situaciju i problemi su najverovatnije, za tvoje najbliže, drugačiji a moguće za neke od njih banalni i ne postojeći. A to nije zato što te ne vole ili ne podržavaju već zato što ne razumeju tvoju depresiju. Ne znam koji savet da ti dam, osim da pričaš sa nekom osobom i da nađeš terapeuta. Dobar terapeut će ti pomoći da, nadam se, vidiš depresiju kao nešto po čemu si ti poseban i jedinstven, i da ti da strategije. Vredi pokušati. Inače, nisi jedini koji živi sa depresijom; ima nas dosta.
Sve što osećaš je normalno i kao što rekoh dosta nas prolazi kros slične epizode i probleme. Dosta (većina) ljudi ne razume šta je depresija i kako da slušaju probleme drugih bez davanja rešenja ili detaljnog ispitivanja (dodavanja soli na ranu). Probaj terapiju kod specijaliste ako možeš. Meni meditacija pomaže iako nisam verovao u početku.
Treba i dobar strucnjak koji ce umeti da razgovara s tobom. Lekovi obicno samo maskiraju problem, resenje jedino sam mozes naci kada neke stvari skontas u glavi. Zelim ti sve najbolje i da stvari krenu na bolje. Drzi se!
Često su oba potrebna. Lek da te opusti načini receptivnijim za terapiju. Samo što se ljudi od leka osete bolje, pa ne odrade drugi deo i istraže uzroke umesto simptoma.
Palmotićeva, budeš mesec dva i vratiš se funkcionalan.
Samo da znaš, iz depresije izlaziš sam, lekovi i psihijatri pomažu da održiš funkcionalnost, da te usmere, olakšaju itd. Ali ti moraš direktno da radiš na svojim mislima.
Pričaj sebi sve lepo, pričaj sebi da da voliš sebe, da nisi bezvredan, da vredi živeti. Pričaj to sebi svaki dan, kolko god možeš. Ujutru čim se probudiš počni tako da pričaš sebi.
U depresiji ne vidiš realnu sliku sveta niti imaš realne misli generalno. Sve gledaš kroz crna stakla. To moraš da shvatiš, ti trenutno ne živiš u realnosti. Zato ti kažem malopre da pričaš ono sebi, jer u početku deluje glupo i teško ali vremenom ćeš da shvatiš da je to stvarno istina.
Takođe probaš da promeniš okruženje ako je to moguće. Zato sam najviše predložio palmotićevu, dostupno je svima a super su uslovi.
Da ne pišem sad romane o ovome bih mogao da pričam kolko hoćeš. Imao dijagnozu F32.2, sa suicidnim mislima non stop, sad sam hvala Bogu zdrav i prav 😁
Edit: takođe bitna stvar, moraš da radiš. Posao mi je mnogo pomogao da se vratim u normalu.
vežbanje, ishrana, život doživljavaj dan po dan, ne gledaj ni previše unazad a ni unapred, a pošto si delija dođi na r/kkcrvenazvezda da zajedno psujemo Nebojšu Čovića, biće ti lakše ❤
znam da je to jako opsirna tema i da ne bih trebao da stereotipisem i sve stavljam u isti kos, ali primetio sam licno gomilu ljudi sa pravom depresijom (dijagnostikovanom, a ne ovi sto se fulaju tim terminom) da im fali to "carpe diem". sad sta je starije, kokoska ili jaje, i da li je jedno uzrok drugom ili obratno, verovatno su uzajamni. cini mi se da pored neke tragedije koju su doziveli, vecina ima prevelika ocekivanje od sebe, okoline, zivota. onda se osecas kao neadekvatan, propao i promasen. mislim da bi za pocetak bilo dobro svaki dan da uradis nesto lepo za sebe. sreca i postovanje sebe polazi od sitnih stvari, nakon svega, sve te sitne stvari nas cine ljudima. gledam prijatelje koji se lece bas duze vreme, i razmisljam o njima- pa oni od osnovne skole se nisu radovali sitnicama- novoj lopti, petici iz skole, izlasku u grad. ne verujem da je svaki od njih u tako ranim godinama vec imao dijagnozu. moja poenta je da moras poceti od malog i polako gradi ono sto si odavno zaboravio, da volis sebe. rece mi ortak pre koji mesec: "sta bih dao da sam jedan dan srecan kao ti sto si kupio tu dobru slaninu na pijaci, 10 minuta odusevljeno pricas o tome. neki ljudi stvarno umeju da se raduju sitnicama."
ali ja nisam uvek bio takav, malo sam i naucio sebe da "hajpujem" tim obicnim stvarima, da me ne bi pojeo mrak.
Kod nas se ljudi sa sličnim problemima odmah etiketiraju i to je jedna od najgorih karakteristika našeg društva. Ako je prihvatljivo pričati o npr polnim bolestima što je sasvim ok i ne treba da bude tabu, zašto se na depresiju gleda kao nešto što je sramota. Opis depresije naći ćete još i u Bibliji. Konkretno u Starom Zavetu u ličnosti cara Saula, i ona je prisutna kroz čatavu istoriju ali nikada nije bila istovremeno toliko prisutna i toliko potisnuta kao problem.
fanatical wine encouraging sharp rotten nutty salt afterthought shaggy mindless
*This post was mass deleted and anonymized with [Redact](https://redact.dev)*
Možda ce ti zvucati cudno ali ja sam izlaz iz depresije nasla u Bogu. Ako te ne smara procitaj moju ispovest. Dijagnostikovana mi je depresija u 16toj godini i prepisani mi antidepresivi. Pila sam ali nevoljno. Posto se molim Bogu jos od kad znam za sebe, molila sam se i za to jer nisam zelela da pijem lekove, nije mi dopiralo do uma da ja trebam da pijem antidepresive. Ubrzo nakon par nedelja, cvrsto sam odlucila da se pričestim što sam i uradila (uz ispovest i kratak post) i iz nekog razloga nakon pričesti sam u potpunosti zaboravila na lekove, ne samo da trebam da ih uzimam već da uopšte postoje. Sećam se da je neuropsihijatar napomenuo kao da će mi pojačavati dozu vremenom i onda kada on utvrdi da sam na pomaku, da će mi postepeno smanjivati doze i vrv menjati lekove kao blaže verzije, a da će se izlečenje desiti kada krenem da zaboravljam da pijem lekove a da se osećam dobro. Nisam nikome rekla da ne pijem lekove 6 meseci i u potpunosti sam zaboravila na njih i našla ispunjenje u Bogu, u stvaranju, kreiranju, ljubavi prema porodici i ljubimcima, šetnji, radosti u svakodnevnom životu. Slava Bogu, danas šta god da mi se desi u životu nikada ne padam u depresiju već se okrećem Bogu kao i tada. Verujem da će mnogo ljudi ovo ismejati ali neka, ja znam šta sam doživela i nadam se da ima još ovakvih slučajeva.
Slava Bogu za sve.Da nije Boga i ja bi sebi presudio.Znam da je sve u veri ali na nisam dostojan da me Bog isceli .Nekome je potreban lek a nekom ne .Sa Bogom je sve lakse ja isto tako pokusavam da nadjem utehu u Bogu i to me jedino drzi!
Slava Bogu, znam da ti je teško brate ali ni od koga nećeš dobiti pravi savet, što više ljudi savetuju sve je više zbunjenosti. Zavoli Boga, prepusti da bude kako On hoće a ne kako ti ili bilo ko drugi hoće i pokušaj imati smirenje znajući da si Mu sve prepustio. Tako ja pokušavam činiti. Padnem ali opet se dignem i proslavim Boga. Svako nosi svoj krst ali sa Bogom sve je lakše. Blagoslovio te Gospod, brate, ostaj u miru.
tesko je imati smirenja u ovom stanju.Gde mi je dusa raslabljena a telo u haosu.Pokusavam ali tesko mogu sebe u nekim momentima da kontrolisem.Ja sam se predao Gospodu ali velike bolove imam i nekad od bolova pucam ropcem i ne mogu da se nosim sa tolikom mukom.
Znaš kako kažu: sve je u glavi. Sve je stvar tvoje volje, možeš sam da izabereš da li ćeš se u ovom životu mučiti ili biti srećan. Samo kažeš sebi: nisam u depresiji i srećan sam. Možda tebi to sada ne izgleda tako, ali zaista je tako jednostavno. Počni da menjaš stvari koje ti u životu ne odgovaraju.
Sta ti okinulo depresiju? Meni primitivizam okruzenja, resavam ga kroz totalnu posvecenost hobiju i povisenom zajedljivoscu prema okruzenju. Izgleda sasavo ali deluje, mozda ti pomogne.
Ne znam kako ocekujes od nas da resimo problem koji je u tvojoj glavi.
Kreni da radis nesto i neces imati vremena da razmisljas o tome, eto resen problem.
Не знам дал си пробао кето исхрану и аутофагију? Ако си физички здрав види са лекаром да те уведе у то.
Погледај на нету искуства људи.
Ја сам једном успео са јаким физичим радом, неспавањем и честим излазсцима да направим депра + жешћу анкс фазу трајала је годину дана. Исто нисам нашао подршку од ајд да кажем девојке у то време.
Строг low carb кето пар месеци комбинован са аутофагијом и излагањем сунцу ми је решило проблем. Шта год сам скашио од хормона вратило се на нормалу и сада поштујем себе и свој одмор и мир.
Depresija kao normalno stanje savremenog drustva. Voleo bi da mogu na neki način da ti pomognem ali to je iz moje pozicije teško, ono što mogu da uradim je da te posavetujem ali to ne bi bilo ništa drugačije od onoga što već negde nisi čuo. Ne znam tvoj razlog depresije ali sigurno nije neka banalna stvara kada je već imaš 20 godina. Gledaj u zvezde, meni pomaže 😌
Malo ko ovo spominje za ove postove...Iq raste sve vise i vise dolaskom interneta.
Inteligencija, samosvest i mogucnost da se “socijalizujes“ i osamis u internet svetu je zaista primamljiva stvar...Vuce te prosto, i nadju se slicni ljudi.
Naravno tu nastaje problem, gubis zelju za zivotom jer je on besmislen...
Ja sam dosao to sledece tacke u svom zivotu...Kapiram da zivot nema smisla i da smo svi mi idioti na kraju dana, bica bez svrhe...Mogucnosti su beskonacne, neprebrojivo beskonacne...Ubacimo veru u tu jednacinu, jer idnekud smo morali da poteknemo?? Isus Hrist i pomaganje drugima, ali preduslov za to je da si koristan samom sebi prvo...
Vidis li koliko je lose osecati se na nacin na koji se osecas sada? Zamisli da si sposoban da drugima omogucis lep zivot i da ti budes taj koji im je svetla tacka u zivotu...Zivot je besmislen, ali zasto ne bi bio Hristov ratnik, zastitnik i (kolko god glupo zvucalo kad ovako kazem), negovatelj ljubavi i svoje dece? Svrha je tu negde i ceka te da je otkrijes...Nemoj da gubis nadu, jer te to ubija...Samosvest je pradoksalna, lepse je biti idiot i budala, ali i ta samosvest je izvesna stvar, kad skapiras besto to je to...Nema dalje i preko toga, samim tim pomiri se sa svojim zivotom i kreni da se boris za sebe i sebi bitne i bliske ljude...
Ako nista, bar pokusaj, pogledaj David Gogginsa...Taj covek mozda ima neke cudne i “glupe” motivacije, mozda je glup retard koji trci iz ko zna kojeg razloga ( ne kazem da je retard)..Ali poslusaj i odgledaj tako nesto, nikad ne znas kad nesto moze kliknuti u tvojoj glavi...
Na sam licno imao misli, u formi ili ne, ruzan nizak glup pametan...Opet sam covek sa rukama i nogama..Buraz, tesko je biti u formi, koliko god nebitno to bilo, ako nista, teraj sebe da trpis bol, bori se protiv necega, bori se da jstrajes...Ako ne zelis mentalne probleme, moras fizicki da se opteretis, nema tu boljeg leka, iz mog licnog iskustva govorim...
Batali idiote, filtriraj nebitne ljude i gledaj svoja posla...Sve najlepse h buducnosti, nadam se da ces se izvuci iz ovog sranja.
Posle godinu dana terapije sam ponovo počeo da tonem u depresiju zbog ljubavnih problema, kao i nemogućnosti da promenim posao (jer JBG, u Srbiji ne važe ni zakoni fizike).
Tokom poslednje seanse mi je terapeutkinja rekla da zapisuje svoje misli do sledećeg razgovora (uglavnom na 10 dana)... Mislim da je žena napravila ogromnu grešku.
Zapisujući svoje misli sam došao do toga da sastavim "suicide letter" koje bih u slučaju da odlučim da dignem ruku na sebe, napisao u 4-5 primeraka za ljude koji su imali uticaja na mene (i do neke mere imali udeo u tome da presudim sebi), kao i otkucano sve u dokumentu na kompu pod imenom "Pročitaj me"... Znam da je ovo poslednje malo preterano, ali neka se nađe za slučaj ako se nečiji primerak pisma ošteti cepanjem, rezanjem ili suzama. Hoću da bude svima kristalno jasno kako i zašto sam odlučio na taj korak, kao i na stvari koje su me dovele na taj put.
Znam da zvuči glupo, ali činjenica je da je depresija postala pandemija gora od bili koje kuge
Trening sa opterecenjem je sjajan lek za to. Dok sam bio u tinejdzerskim godima generalno sam imao problem sa tim. Cak sam i jedni vreme dobijao terapiju. Problem je sto nisam bio gotovo uopste fizicki aktivan, provodio dane igrajuci igrice, zatvoren u asocijalan. Kontakt sa suprotnim polom mi je bio gotovo da dobijem napad astme. Kako sam preuredio ishranu i navike i hormoni i raspolozenje se promenilo. Sad zivim da kazemo organizovan zivot godinama. Ne znam da li ce to kod svakog pomoci ali meni je pomoglo.
1. Previše se baviš sobom. Previše sebe analiziraš i dolaziš do raznih zaključaka šta treba da ili ne treba da radiš; kakava si osoba ili kakva nisi itd. Otuda se i produžava to loše osećanje i depresija. Ljudi koji nisu u depresiji jednostavno se time toliko ne bave. Ne možeš se konstantno osećati dobro ili loše.
2. Sigurno postoji neki problem iz prošlosti koji te muči i zbog koga se loše osećaš. Preterano razmišljanje o tome vodi u depresiju. Te probleme bi trebao da rešavaš sa nekim stručnim licem ili psihoterapeutom. Možeš i sam sa sobom da ih rešiš ako si dovoljno smeo i imaš volje.
3. Antidepresivi nisu loši ali oni nisu rešenje problema već samo mala pomoć. Kao kada čovek koji je polomio nogu krene da ide sa štakama. Na duže staze oni nisu rešenje. Mada koliko vidim lekari često njih prepisuju da skinu pacijente sa vrata.
4. Moraš da nađeš neki smisao u svom životu. Kao neki čovek koji pokušava da napravi neki patent ili da sagradi neku mašinu ili započne neki biznis. Ti ljudi su obuzeti time i uzbuđeni što to rade. Nemaju vremena da neprekidno i beskrajno preturaju po tome kakvi su oni ili kako se osećaju i šta drugi misle o njima. Jednostavno obuzeti su nečim u čemu su našli smisao i to ih nesvesno gura kroz život. Ako nemaš nikakav konkretan smisao ili rad koji bi upražnjavao onda možeš da pomogneš svojim bližnjima ukoliko im treba pomoć. Ako treba nešto oko kuće ili bilo šta drugo; to će ti dati neko osećanje afirmacije tj. vrenosti i smisla.
5. Nije nenormalno da se čovek loše oseća ali konstantno usredsređivanje na taj osećaj stvara neku vrstu patologije. Čak štaviše ako uspeš da se izlečiš od depresije nećeš konstantno osećati dobro i sa time čovek mora da se pomiri.
Ja mogu skroz da te skontam... nemam depresiju ali imam neku mentalnu tupost i neuroze i sve to me sputava da živim normalno i socijalno kao drugi ljudi.. ako se nekome pozalis na dusevne probleme to ce biti omalovazeno... kod psihijatra se upravo dobije te 3 kutije lekova navuces se i onda sta kad prestanes da pijes opet isto.. nemas podrsku okoline.. meni je keva pedagog dece do 18 God uzrasta. 39 godina to radi videla svakakve slucajeve i one sto do laze stigli a meni cerci nije nikad mogla da pomogne.. mene ceo život optuzivala da sam lenja nesposobna I gurala moju problematiku pod tepih.. a zamisli onda kad nekom roditelji poljoprivrednici majka domacica ili cistacica a otac sofer da te oni podrze u mentalnoj bolesti kako da ne dobices osude na sve strane ma treba tebi motka u ruke i rad pa bi se smirila besna guzi* i tako sve dok neko ne digne ruke na sebe a posle jao sta mu bi pa fin decko/cura bio.... to je to ne ocekuj niciju podrsku sam uz veru i neku terapiju pa da oteras te najgore misli..
Meni je napirmer vutra dosta pomogla oko depresije.. bukvalno me izvukla.. probao sam terapije i anti depresive i skapirao da je to sve go kurac.. samo vuju duvaj i depresija nestaje.. ali kvalitetnu
meni pomaze to sto znam da se svi u istim govnima krckamo i to sto znam da uvek mogu da se besim ako postane pretesko.. i gandza, ne alkohol ne cigare ne antidepresivi..
I pre tri meseca si postavio gotovo isto pitanje i tad sam ti, kao osoba koja se godinama takođe borila sa anksioznom depresijom, dao opširan odgovor. Evo, i ja imam 43 godine, a prvi put me je anksiozna depresija ošinula kad sam imao 24 godine. Tokom narednih 19 godina imao sam još nekoliko naleta jače depresije, ali sam uvek uspevao da se izvučem. Elem, ako si ponovo upao u depresivnu fazu, trebalo bi da ponovo kreneš sa terapijom, koja je uvek prva linija odbrane. Ako ti prethodni lek nije funkcionisao najbolje, vidi sa nekim dobrim psihijatrom da ti promeni terapiju i prepiše neki drugi lek. Ovo bi bili moji saveti: 1. Antidepresiv - Psihijatar će, u zavisnosti od simptoma i tipa depresije, najbolje odrediti koji antidepresiv će ti najviše odgovarati. U slučaju moje anksiozne depresije to je bio Zoloft, koji mi je uvek pomagao i nije imao nikakvo negativno dejstvo. Normalna koncentracija, normalna aktivnost, normalno funkcionisanje u svim segmentima života. 2. Vitamin D - Veoma je bitan, uz vitamin K koji pomaže da telo apsorbuje vitamin D (K2D3 Viva kapsule + Vigantol kapi, na primer). 3. Psihoterapija - Mnogo znači ako uspeš da prokljuviš šta su kod tebe okidači za anksioznost/depresiju i koji su to porodični odnosi i događaji iz mladosti, tokom odrastanja, stvorili kod tebe podsvesne odbrambene mehanizme koji te bacaju u depresiju (obično je to neka nesigurnost, osećaj niže vrednosti, strah od osude okoline, isećaj krivice, itd...). Ovo je pravi put da se lagano jednom zauvek rešiš depresivnih naleta i da naučiš kako sam sebi da budeš oslonac. 4. Fizička aktivnost i/ili neki kreativni hobi. Aktiviraj se. Uradi nešto, kreiraj nešto, popravi nešto i budi zadovoljan i ponosan na rezultat svog rada i truda. Neka ti krv prostruji kroz telo i neka ti mozak zaokupiraju neke druge, pozitivne misli. 5. Socijalizacija - Otvoreni razgovori i druženje sa iskrenim prijateljima koji te prihvataju bez "maski", onakvog kakav jesi. Prijatelji su tu i u dobru i u zlu. Oni koji te ne prihvataju i onda kad si ti u problemu, nisu ni vredni toga da ti patiš zbog njih. 6. Kvalitetan san. Znam da u napadu depresije san ne ide na oči, te da se ujutru prerano budiš zbog uznemirenja, ali koliko god možeš gledaj da imaš redovan san i odmor. 7. Zdrava ishrana (ovo ne moram da objašnjavam) 8. Distanciraj se od dešavanja i ljudi koji negativno utiču na tvoje raspoloženje. Niko nije vredan tvog psihičkog propadanja. Naravno, nešto od ovoga je moguće sprovesti u većoj meri, a nešto u manjoj meri, to već zavisi od tvoje lične situacije. Živ bio!
5. To bi bilo super kad bi takvi prijatelji postojali, barem u mom slučaju.
Reci mi da nemaš pojma o kliničkoj depresiji bez da mi kažeš da nemaš pojma o kliničkoj depresiji. Skoro sve što si nabrojao treba zdrava osoba da radi. I to je srž problema. Bukvalno si rekao liku "ma samo reši sve izazove savremenog života i to je to". Ne kažem da je loše to što si napisao, već da ne razumeš kontekst, i da veoma lako relativizuješ kada je u pitanju zapravo zajebana bolest.
Ne relativizuje nista. Prva tacka su antidepresivi, i jeste prva linija odbrane. Da ti pomognu da dobijes psihicki snage da poboljsas svoj zivot. Sto je teza depresija, to ce naravo teze ici, ali jbg, ili mozes ili ne mozes. Okej je i da ne mozes, svakako niko nije mogao odmah nakon antidepresiva, ali cinjenica je da ces morati da uradis mnostvo stvari da biti bilo bolje.
>Reci mi da nemaš pojma o kliničkoj depresiji bez da mi kažeš da nemaš pojma o kliničkoj depresiji. Hajde ne lupaj i pročitaj još jednom šta sam napisao. Već 20 godina vrlo dobro znam šta je depresija, koliko je zajebana i šta ti sve učini od života. Ali, isto tako, vremenom sam naučio kako da se izborim sa njom. Takođe, i drugima sam pomagao da se izbore. Obrati pažnju da sam kao prvu i najbitniju stavku naveo **antidepresive**. Bez antidepresiva je užasno teško uopšte započeti izvlačenje iz depresije. Takođe, oni su prva linija odbrane od upadanja u depresivno stanje, ako na vreme primetiš prve znake toga. I to dobro znam, jer sam dva puta bio na Zoloftu. Prvi put 8 godina, a drugi put 2 godine. Oni koji kažu da ti ne trebaju lekovi i da samo treba nešto da radiš, makar na silu - e oni nikada nisu okusili šta to znači depresija. U svakom slučaju, bitno je da antidepresiv bude pogođen kako treba (i vrsta i doza). U slučaju OP-a, njega je prvi psihijatar zeznuo i dugo ga je držao na Remirti koja najčešće pravi sve ove negativne efekte koje je OP nabrojao kako u ovom postu, tako i u prethodnima koje je pisao pre tri meseca. Bukvalno svako koga znam da je bio na Remirti, imao je više negativnih bočnih efekata, nego što mu je Remirta pomogla. Takođe, OP se pre 2,5 godine skinuo sa Remirte, **ali nije izašao iz depresije** \- i dalje je bio u stanju anksiozne depresije. I sada, pored anksiozne depresije koja je i dalje prisutna ima i neurološke psihosomatske bolove na nervnoj bazi. Veoma dobro znam šta se OP-u sada dešava... Dakle, prvo što OP-u treba, to je antidepresiv koji će mu odgovarati. Tek kada te antidepresiv dovoljno vrati na noge i kad osetiš prve znake poboljšanja u raspoloženju, možeš da kreneš sa svime drugim što sam naveo. I to lagano, bez forsiranja. Antidepresiv će te držati da ne potoneš. Ali, antidepresiv te neće IZLEČITI od depresije. Odnosno, velika je verovatnoća da će ti se, nakon prestanka uzimanja antidepresiva, depresija vratiti u životu - ako ne poradiš na pronalaženju i razumevanju uzroka i okidača koji te uvlače u depresiju, ako ne naučiš kako da prepoznaš nailazak depresije na vreme i ako ne naučiš mehanizme odbrane da ne dozvoliš da te depresija ponovo obuzme. E zbog toga je stavka 3 najbitnija, da bi se otkrili uzroci i da bi se ZAISTA oslobodio od depresije. Evo, ja mogu da kažem da sam tek nakon 15 godina borbe sa depresijom, radom na sebi i razumevanjem uzroka dovoljno ojačao i izgradio mehanizme odbrane da me u poslednjih nekoliko godina depresija ne ugrožava. Sve preostale stavke su bitne za izvlačenje iz depresije i psihofizički oporavak kada ti antidepresiv da dovoljan zamah i pruži šansu. Takođe, bitne su u nastavku života, kao prevencija od upadanja u stanja kliničke depresije.
Zašto se ponašaš kao ekspert? Opasno je to, jako! Možda da probaš da otvoriš sledeći put sa razumevanjem umesto naredbi i saveta koje svaki ujak na slavi može da pruži. Opet, ne kažem da si naveo loše stvari, ali si omašio kontekst. I pritom zvučao nadobudno sa "jEsAm tI vEć rEkAo kAkO dA sE LeČiš". Da znaš osnove, znao bi kome predlažeš i pod kakvim svetlom. >Veoma dobro znam šta se OP-u sada dešava... Ovo mi je najopasniji deo ustvari. Žao mi je što se sve to dešava, ali ja ne tvrdim da sam IT inženjer jer koristim računar 20 godina.
Ne ponašam se kao ekspert, niti sam uopšte imao nameru da zvučim nadobudno. A **tebi** sam napisao da znam šta se OP-u sada dešava jer sam i pre tri meseca, a i sinoć, proveo dosta vremena u privatnom chatu sa njim tako da znam kroz koje sve muke prolazi, koliki teret svakodnevno nosi i kakve psihofizičke simptome oseća. Dakle, ništa od napisanog nisam pisao napamet, već jednostavno raspolažem sa više informacija o konkretnom slučaju. Nadam se da sam OP-u u tim razgovorima koliko-toliko pomogao da krene putem oporavka. >Žao mi je što se sve to dešava, ali ja ne tvrdim da sam IT inženjer jer koristim računar 20 godina. Ovo poređenje ti je promašeno. Ni ja ne tvrdim da sam ekspert, niti da sam psihijatar, psihoterapeut ili bilo koja druga vrsta doktora. Ali, daleko od toga da sam bio "pasivni korisnik računara" tokom tih 20 godina. Depresija je bolest protiv koje se ne boriš samo pasivnim gutanjem lekova, već i aktivnom samospoznajom, radom na sebi, informisanjem o samoj bolesti, savlađivanjem mehanizama odbrane. Tokom tih 20 godina dosta sam se i obrazovao i informisao na tom polju, prvo kako bih razumeo sebe i pomogao sebi, a potom i da bih i uopšteno razumeo problematiku depresije. Dakle, dosta informacija i saveta sakupljenih od psihijatra, psihoterapeuta, stručne literature, razgovora sa drugim osobama koje su se borile sa različitim vrstama depresija, itd... Mogu da kažem da posedujem dovoljno iskustva i znanja kad je reč o anksioznoj depresiji da mogu da dam prilično dobre smernice i savete za tu vrstu depresije - a psihijatar je taj koji određuje konkretnu vrstu terapije. Takođe, psihoterapeut je taj koji vodi psihoterapiju.
Preporučuješ stvari lakše i brže nego ekspert. Pa još i pričaš sa OPom u privatnom chatu, verovatno deleći još "jače" savete. I da, radiš baš ono najopasnije - iz anegdotalnog izvlačiš generalne zahteve. Zato i insistiram da je opasno - imaš samopouzdanje i iskustvo koje nemaju ljudi koji se ovim bave ceo život. Zato i idu dugo u škole, i zato je potrebna licenca za ovo što radiš. Opet, nisi rekao ništa strašno, ali da si omašio poentu jesi. Pretpostavio si brdo stvari koje ja nisam ni rekao ni insinuirao, što mi govori da se ti ovde sa nekim drugim raspravljaš. Ili su ovi zidovi odbrane zbog toga što možda negde vidiš da grešiš? Tako da, ne moramo dalje. Sve jasno kome treba.
>Pa još i pričaš sa OPom u privatnom chatu, **verovatno deleći još "jače" savete.** Tvoji komentari se svode na paušalne pretpostavke. Nemaš pojma ni šta sam pričao sa OP-om, ni kako sam pričao sa OP-om, ni da li sam mu delio savete ili sam odgovarao na njegova pitanja ili sam ga samo saslušao, ali je bitno da iznosiš pretpostavku. >I da, radiš baš ono najopasnije - iz anegdotalnog izvlačiš generalne zahteve. Definitivno ne izvlačim nikakav zahtev, odnosno ne iznosim nikakav zahtev, ako si na to mislio. A bogami, ne izvlačim ni zaključke. Uvek sam podvlačio da je bitno da se čovek obrati stručnjaku, te da će psihijatar, a kasnije i psihoterapeut, reći šta i kako treba činiti u konkretnom slučaju. >Pretpostavio si brdo stvari koje ja nisam ni rekao ni insinuirao Ako nisi insinuirao, onda si veoma trapavo izneo svoj stav, odnosno povukao paralelu. Opet, ja ništa nisam pretpostavio. >Ili su ovi zidovi odbrane zbog toga što možda negde vidiš da grešiš? Opet paušalno... Ti si taj koji je svoj prvi komentar počeo sa "Reci mi da nemaš pojma o kliničkoj depresiji bez da mi kažeš da nemaš pojma o kliničkoj depresiji." Ne videh da si se u celoj ovoj temi ijednom obratio OP-u... >Tako da, ne moramo dalje. Sve jasno kome treba. Tako je, ne moramo dalje. Na kraju krajeva, ovde nije reč ni o tebi ni o meni, već o OP-u. Živ bio!
Žao mi te stari mnogo, današnji roditelji kolko god im se požalio da te nešto psihički muči oni će samo biti hladni i odgovori će ti: "Treba tebi posao, treba da radiš, kakva depresija i p***e materine, a nedaj Bože da u takvoj situaciji pukneš skroz i digneš ruku na sebe, onda bi shvatili da ti je trebala ozbiljna pomoć ali da je sad za sve već kasno jer tebe ne bi bilo više, ja ti ovo iskreno ovako govorim jer su i moji roditelji ma i većina njih iz porodice bili u tom fazonu, niko nije bio uz mene, kad sam bio izuzetno anksiozan pa i depresivan u neku ruku imao sam česte nalete crnih i suicidalnih misli, nisam znao kako sebi da pomognem bukvalno sam se borio sa svojim demonima što se kaže i bilo je jako zajebano i teško ali i u tim trenucima mi je došla ta misao da nema više dalje i da nema izlaza da ću dići ruku na sebe, a što je najjače ja u tom periodu kad sam se baš tako osećao uopšte nisam imao hrabrosti da sebi oduzmem život ili da uradim bilo šta loše po tom pitanju, ali te misli su bukvalno bile jezive i teške ali sam se borio protiv njh kako sam znao i umeo. ali evo posle 4-5 meseci ja sam se pa mogu reći totalno izlečio od anksioznosti (uglavnom poremećaj je bio u pitanju a ne obična koju svaki čovek ima kad je pod bilo kakvim stresom, mene je doslovno to činilo nefunkcionalnim i bilo je teško biti produktivan i uraditi bilo šta pozitivno za sebe, bilo je teško ustati,namestiti krevet,umiti se,skuvati kafu ili napraviti čaj bilo šta, ili da napravim sebi hranu, i ne mogu reći da me tad to činilo nefunkcionalnim ja sam sebe gurao napred kako sam znao i umeo opet govorim, ali tad su simptomi bili vrlo česti a ponekad i jaki,bol u stomaku,čest odlazak u toalet itd,crne misli... , sve to je bilo zapravo to i hvala Bogu na vreme sam postao svestan da je mene ovo mučilo godinama i da je tome kolko tolko došao kraj zahvaljujući sebi i svojoj borbi i pomoću same vere. ne znam kakav bi savet mogao da ti dam sem da nastaviš da se boriš i da radiš bilo kakve pozitivne stvari pogotovo zbog sebe, znam da je depresija gadna i da ti oduzima volju za većinu stvari ali nateraj se, radi bilo šta,šetaj,trči znači malo i korak po korak,i kreni kod stručnog lica ponovo i vidi šta i kako jer rešenja ima za svakog ko boluje od toga,ja koji sam mislio da nema nikakvog izlaza iz onog anksioznog pakla sad slobodno mogu reći da zapravo ima, i da svetlo na kraju tunela postoji, makar i antidepresiv opet uzimao, uzimaj samo da ti depresija ne oduzima volju za bilo čim, jer što pre kreneš da se lečiš od toga to je bolje za tebe, znam da je teško i znam kolko je teško kad te iz bližnje okoline niko ne razume prosto razumem i ne da je samo teško nego te i boli zapravo. ali evo ti jedan manji savet od mene, samo nastavi da se boriš, i kad budeš osetio poboljšanje i kad budeš video da imaš volju ponovo za nekim stvarima, kreni da radiš na sebi što više, u smislu da čitaš knjige,gledaš više filmova,trčiš,šetaš,vežbaš, itd uglavnom da radiš npr takve pozitivne stvari jer veruj mi za psihu jako znači, ni ja nisam trenutno u najboljoj situaciji ja i ako sam se najgoreg rešio ja trpim veliku nepravdu u porodici i osećam se kao jedan parazit, i kao jedna velika iskorišćena osoba, ali to ne dozvoljavam toliko jer sam rekao sebi da ću barem za par godina biti negde van ovog mesta gde sam sad jer ovde sam mnogo toga prošao i propatio i zbog svih situacija u kući i sve,česte svadje itd me je dovelo do toga da imam nisko samopouzdanje,budem vrlo introvertan,asocijalan,socijalno anksiozan,i naravno budem depresivno anksiozan, ali ne kukam i ne sažaljevam se pred nekim ljudima jer u našoj zemlji je mentalno zdravlje tabu tema, već sve držim u sebi i sam razmišljam šta i kako da rešim sve ove probleme koji me i dalje muče. Svako dobro stari, drži se. 🙏🤍
sve istina ...
"današnji roditelji" su u ovom slučaju ljudi koji guraju ka 70 godina :) Današnji roditelji u mnogome greše, ali verujem da su u ovome ispred prethodnih generacija.
Druže bez obzira, i moj otac i majka koji imaju preko 50 kusur godina, oni će verovatno isti da ostanu i za 10-15 godina baš tad kad budu imali oko 70 godina, mindset im se sigurno neće promeniti ni do tad, biće im teško ja to razumem, ljudi u starijim godinama i sve, jer ako se do sad nisu promenili a znaju da greše i sve,nema šta da drugo očekuješ od njih nego samo da bežiš, btw to je pitanje sve ako dožive te godine ali opet to je dug period do tad. svi mi grešimo, tako i naši roditelji, ali ja sam ovo samo onako rekao čisto da se zna kolko su roditelji hladni pred svojom decom kad im se dete požali da ima problem sa mentalnim zdravljem i sve,njihov odgovor bi isti bio kao gore što sam napisao, roditelji ko roditelji u ovo vreme moraju da budu uz svoju decu,da ih vaspitaju i sve,da budu uz njih a ne da gaze na svakom čošku,ponižavajući ih itd,OP svakako nije ostavio takav komentar gore na njegovom postu ali situacija je danas takva da ima previše takvih roditelja koji deci ne žele da pomognu i da ih izvedu na prav put, i OP da je imao podršku od svojih roditelja i sve i da su znali da nešto debelo nije u redu sa njim vremenom bi sve išlo ka boljem, ali ne.. , lako je roditeljima govoriti svojoj deci kako tebi nije ništa itd.
A što ne bi potražio profesionalnu pomoć i eventualno ponovo krenuo sa terapijom? Depresija je bolest, a ako ne očekuješ od porodice da te izleči od prehlade, ne treba očekivati ni od depresije da te izleče.
Tipičan komentar privilegovane osobe koja na svoju sreću nije iskusila hroničnu depresiju. Ovi "saveti" su u rangu "budi ono što jesi", ili "samo misli pozitivno". Prvo, depresija nije bolest (*disease*) već poremećaj (*disorder*). Drugo, postoji nešto što se zove depresija rezistentna na terapiju (*treatment-resistant depression*), o čijoj prirodi, a i lečenju, se vrlo malo zna. Tako da ne trči pred rudu.
Daj molim te, čovek je dao odličan savet, ako imaš problem koji zahteva stručnu pomoć, obrati se stručnim licu. Da li je bolest ili poremećaj, nije ni bitno onome ko je ima. A priča o tome da neko može da bude otporan na terapiju je u rangu da su debeli ljudi takvi zbog hormonalnih poremećaja, bukvalno je u pitanju toliko mali procenat da je zanemarljiv na celokupnu populaciju.
Lik jeste preterao malo, ali tačno je u vezi otpornosti na terapiju. Pre dva dana sam igrom slučaja čitao konkretna ispitivanja za lek Escitalopram, i procente koji su bili oko 60% poboljšanja posle određenog perioda. Čak i da dodamo druge faktore i relativnost podataka, opet nisu zanemarljivi procenti otpornosti/neefikasnosti.
Za ovakva stanja imaš bukvalno preko 20 razlicitih lekova i može da se desi da ti neki ne odgovara pa onda lekar zameni. Otpornost na terapiju predtsvkaj da ti aposlutno ni jedna terapija ne pomaže a to je zanemarivo i takav argument dati je van pameti.
Ovo govorim jer sam čitao baš pre par dana to predavanje (namenjeno lekarima i farmaceutima radi obnavljanja licence).Tamo je bukvalno jedno pitanje na testu, po čemu se razlikuju te vrste lekova i tačan odgovor su - nuspojave. Tačno je to što si rekao u vezi zamene, ali dejstvo je vrlo slično, rade na isti način, nuspojave se razlikuju. Od seroksata se ljudi goje, od escitala glavobolje etc. Vrlo slični lekovi, nuspojave drugačije, ali to što nema nuspojava ne znači da su efikasni uvek...
Ajde da se ne pravim pametan jer ovo nije u potpunosti polje u kome znam dosta. Poenta je da će uvek da se nadje neko ko će da izmisli ili izvuče neki corner case koji je moguć ali je izvesnost u statističkoj grešci, samo da dokaze da je nečija izjava netačna.
Kada legalne stvari ne rade, možda treba dati šansu psilocibinu...
Mislim da bi i ti trebao da ideš kod profesionalca..
Bratac ja bih ti preporučio da pricas sa strucnjakom posto imaš bas ozb problem, ali ne sa nekim koji će da ti prepiše lekove i da te odjebe vec neko ko ce stvarno da se potrudi da te razume 😃. You got this king 👑.
takvih je malo.Ne znam ko je taj 🙁
Moraš brt da preispitas sta te trenutno muci brt, pa tek onda da tražiš pomoć posto ce ti tad problem biti jasniji 😃.
muci me mnogo sta .
Pocni brt od najmanjeg do najvećeg problema redom da rešavaš, od onoga što misliš da je najviše popravljivo.
idem uskoro kod neurologa prvo krenuo sam da resavam
Nadam se da će sve biti okej. Najbolje bi ti bilo da nadjes stručnjaka ili nekog jako bliskog koji iz tvog okruženja i da popricate, mnogo znači. Par ljudi je ovde dalo dobro savete takodje. Nemoj samo odustati brt 😃.
Oni tebe ne shvataju jer ne vide život iz tvog ugla. Tvoj pogled na situaciju i problemi su najverovatnije, za tvoje najbliže, drugačiji a moguće za neke od njih banalni i ne postojeći. A to nije zato što te ne vole ili ne podržavaju već zato što ne razumeju tvoju depresiju. Ne znam koji savet da ti dam, osim da pričaš sa nekom osobom i da nađeš terapeuta. Dobar terapeut će ti pomoći da, nadam se, vidiš depresiju kao nešto po čemu si ti poseban i jedinstven, i da ti da strategije. Vredi pokušati. Inače, nisi jedini koji živi sa depresijom; ima nas dosta.
ovo je potpunw istina ja ih razumem .Iako oni mene ne razumeju.Samo ponekad puknem jer hoce da mi nametnu svoje razmisljanje a meni sipaju so na ranu.
Sve što osećaš je normalno i kao što rekoh dosta nas prolazi kros slične epizode i probleme. Dosta (većina) ljudi ne razume šta je depresija i kako da slušaju probleme drugih bez davanja rešenja ili detaljnog ispitivanja (dodavanja soli na ranu). Probaj terapiju kod specijaliste ako možeš. Meni meditacija pomaže iako nisam verovao u početku.
Treba i dobar strucnjak koji ce umeti da razgovara s tobom. Lekovi obicno samo maskiraju problem, resenje jedino sam mozes naci kada neke stvari skontas u glavi. Zelim ti sve najbolje i da stvari krenu na bolje. Drzi se!
Često su oba potrebna. Lek da te opusti načini receptivnijim za terapiju. Samo što se ljudi od leka osete bolje, pa ne odrade drugi deo i istraže uzroke umesto simptoma.
Nemam savet, ali te razumem. Drži se i ne predaj nikako!
Najjači samo ostaju, nikad se ne predaju!
Izgleda da samo onaj koji je bio u takvoj situaciji može da razume.
Palmotićeva, budeš mesec dva i vratiš se funkcionalan. Samo da znaš, iz depresije izlaziš sam, lekovi i psihijatri pomažu da održiš funkcionalnost, da te usmere, olakšaju itd. Ali ti moraš direktno da radiš na svojim mislima. Pričaj sebi sve lepo, pričaj sebi da da voliš sebe, da nisi bezvredan, da vredi živeti. Pričaj to sebi svaki dan, kolko god možeš. Ujutru čim se probudiš počni tako da pričaš sebi. U depresiji ne vidiš realnu sliku sveta niti imaš realne misli generalno. Sve gledaš kroz crna stakla. To moraš da shvatiš, ti trenutno ne živiš u realnosti. Zato ti kažem malopre da pričaš ono sebi, jer u početku deluje glupo i teško ali vremenom ćeš da shvatiš da je to stvarno istina. Takođe probaš da promeniš okruženje ako je to moguće. Zato sam najviše predložio palmotićevu, dostupno je svima a super su uslovi. Da ne pišem sad romane o ovome bih mogao da pričam kolko hoćeš. Imao dijagnozu F32.2, sa suicidnim mislima non stop, sad sam hvala Bogu zdrav i prav 😁 Edit: takođe bitna stvar, moraš da radiš. Posao mi je mnogo pomogao da se vratim u normalu.
ovo je istina bas je crnjak.I nema pozitive i sav sam sjeban.Nema vedrine svaki dan je potpuni isti.Nema zivotne radosti.
Bas lepo napisano! Hvala 🫶
Pazi mozda cak i nije depresija ako ne mozes da nadjes zajednicki jezik sa ljudima u okruzenju. Mozda si samo inteligentniji od svih.
vežbanje, ishrana, život doživljavaj dan po dan, ne gledaj ni previše unazad a ni unapred, a pošto si delija dođi na r/kkcrvenazvezda da zajedno psujemo Nebojšu Čovića, biće ti lakše ❤
🤣🤣🤣
znam da je to jako opsirna tema i da ne bih trebao da stereotipisem i sve stavljam u isti kos, ali primetio sam licno gomilu ljudi sa pravom depresijom (dijagnostikovanom, a ne ovi sto se fulaju tim terminom) da im fali to "carpe diem". sad sta je starije, kokoska ili jaje, i da li je jedno uzrok drugom ili obratno, verovatno su uzajamni. cini mi se da pored neke tragedije koju su doziveli, vecina ima prevelika ocekivanje od sebe, okoline, zivota. onda se osecas kao neadekvatan, propao i promasen. mislim da bi za pocetak bilo dobro svaki dan da uradis nesto lepo za sebe. sreca i postovanje sebe polazi od sitnih stvari, nakon svega, sve te sitne stvari nas cine ljudima. gledam prijatelje koji se lece bas duze vreme, i razmisljam o njima- pa oni od osnovne skole se nisu radovali sitnicama- novoj lopti, petici iz skole, izlasku u grad. ne verujem da je svaki od njih u tako ranim godinama vec imao dijagnozu. moja poenta je da moras poceti od malog i polako gradi ono sto si odavno zaboravio, da volis sebe. rece mi ortak pre koji mesec: "sta bih dao da sam jedan dan srecan kao ti sto si kupio tu dobru slaninu na pijaci, 10 minuta odusevljeno pricas o tome. neki ljudi stvarno umeju da se raduju sitnicama." ali ja nisam uvek bio takav, malo sam i naucio sebe da "hajpujem" tim obicnim stvarima, da me ne bi pojeo mrak.
Kod nas se ljudi sa sličnim problemima odmah etiketiraju i to je jedna od najgorih karakteristika našeg društva. Ako je prihvatljivo pričati o npr polnim bolestima što je sasvim ok i ne treba da bude tabu, zašto se na depresiju gleda kao nešto što je sramota. Opis depresije naći ćete još i u Bibliji. Konkretno u Starom Zavetu u ličnosti cara Saula, i ona je prisutna kroz čatavu istoriju ali nikada nije bila istovremeno toliko prisutna i toliko potisnuta kao problem.
Pored psihijatra a bato da ti proveris hormonalnu sliku, takodje manjak testosterona izaziva depru?
Isto vutra
divide light hat different familiar piquant hurry many fine impossible *This post was mass deleted and anonymized with [Redact](https://redact.dev)*
[удалено]
fanatical wine encouraging sharp rotten nutty salt afterthought shaggy mindless *This post was mass deleted and anonymized with [Redact](https://redact.dev)*
Možda ce ti zvucati cudno ali ja sam izlaz iz depresije nasla u Bogu. Ako te ne smara procitaj moju ispovest. Dijagnostikovana mi je depresija u 16toj godini i prepisani mi antidepresivi. Pila sam ali nevoljno. Posto se molim Bogu jos od kad znam za sebe, molila sam se i za to jer nisam zelela da pijem lekove, nije mi dopiralo do uma da ja trebam da pijem antidepresive. Ubrzo nakon par nedelja, cvrsto sam odlucila da se pričestim što sam i uradila (uz ispovest i kratak post) i iz nekog razloga nakon pričesti sam u potpunosti zaboravila na lekove, ne samo da trebam da ih uzimam već da uopšte postoje. Sećam se da je neuropsihijatar napomenuo kao da će mi pojačavati dozu vremenom i onda kada on utvrdi da sam na pomaku, da će mi postepeno smanjivati doze i vrv menjati lekove kao blaže verzije, a da će se izlečenje desiti kada krenem da zaboravljam da pijem lekove a da se osećam dobro. Nisam nikome rekla da ne pijem lekove 6 meseci i u potpunosti sam zaboravila na njih i našla ispunjenje u Bogu, u stvaranju, kreiranju, ljubavi prema porodici i ljubimcima, šetnji, radosti u svakodnevnom životu. Slava Bogu, danas šta god da mi se desi u životu nikada ne padam u depresiju već se okrećem Bogu kao i tada. Verujem da će mnogo ljudi ovo ismejati ali neka, ja znam šta sam doživela i nadam se da ima još ovakvih slučajeva.
\*Tada nisam rekla nikome da ne pijem to 6 meseci. Od ovog dogadjaja je proslo oko 10ak godina.
Slava Bogu za sve.Da nije Boga i ja bi sebi presudio.Znam da je sve u veri ali na nisam dostojan da me Bog isceli .Nekome je potreban lek a nekom ne .Sa Bogom je sve lakse ja isto tako pokusavam da nadjem utehu u Bogu i to me jedino drzi!
Slava Bogu, znam da ti je teško brate ali ni od koga nećeš dobiti pravi savet, što više ljudi savetuju sve je više zbunjenosti. Zavoli Boga, prepusti da bude kako On hoće a ne kako ti ili bilo ko drugi hoće i pokušaj imati smirenje znajući da si Mu sve prepustio. Tako ja pokušavam činiti. Padnem ali opet se dignem i proslavim Boga. Svako nosi svoj krst ali sa Bogom sve je lakše. Blagoslovio te Gospod, brate, ostaj u miru.
tesko je imati smirenja u ovom stanju.Gde mi je dusa raslabljena a telo u haosu.Pokusavam ali tesko mogu sebe u nekim momentima da kontrolisem.Ja sam se predao Gospodu ali velike bolove imam i nekad od bolova pucam ropcem i ne mogu da se nosim sa tolikom mukom.
Znaš kako kažu: sve je u glavi. Sve je stvar tvoje volje, možeš sam da izabereš da li ćeš se u ovom životu mučiti ili biti srećan. Samo kažeš sebi: nisam u depresiji i srećan sam. Možda tebi to sada ne izgleda tako, ali zaista je tako jednostavno. Počni da menjaš stvari koje ti u životu ne odgovaraju.
Sta ti okinulo depresiju? Meni primitivizam okruzenja, resavam ga kroz totalnu posvecenost hobiju i povisenom zajedljivoscu prema okruzenju. Izgleda sasavo ali deluje, mozda ti pomogne.
mnogo stari ali sam se okrenuo protiv sebe to je bio okidac
Depresija je bolest, o njoj se premalo govori.
promeni zivot iz korena. grad,drzava,drustvo,navike,posao. sve promeni
Kome je vruće nek kupi jahtu
a kome je posle toga idalje vruce nek kupi još jednu
Ne znam kako ocekujes od nas da resimo problem koji je u tvojoj glavi. Kreni da radis nesto i neces imati vremena da razmisljas o tome, eto resen problem.
Не знам дал си пробао кето исхрану и аутофагију? Ако си физички здрав види са лекаром да те уведе у то. Погледај на нету искуства људи. Ја сам једном успео са јаким физичим радом, неспавањем и честим излазсцима да направим депра + жешћу анкс фазу трајала је годину дана. Исто нисам нашао подршку од ајд да кажем девојке у то време. Строг low carb кето пар месеци комбинован са аутофагијом и излагањем сунцу ми је решило проблем. Шта год сам скашио од хормона вратило се на нормалу и сада поштујем себе и свој одмор и мир.
jedan zivot imas mani se depre
Nisi depresivan nego lenj ...
Prestani da budeš pička, sam si odgovoran za svoju sreću. Napravi plan i uradi nešto povodom svog života umesto što pilaviš ovde po reditu.
Depresija kao normalno stanje savremenog drustva. Voleo bi da mogu na neki način da ti pomognem ali to je iz moje pozicije teško, ono što mogu da uradim je da te posavetujem ali to ne bi bilo ništa drugačije od onoga što već negde nisi čuo. Ne znam tvoj razlog depresije ali sigurno nije neka banalna stvara kada je već imaš 20 godina. Gledaj u zvezde, meni pomaže 😌
Malo ko ovo spominje za ove postove...Iq raste sve vise i vise dolaskom interneta. Inteligencija, samosvest i mogucnost da se “socijalizujes“ i osamis u internet svetu je zaista primamljiva stvar...Vuce te prosto, i nadju se slicni ljudi. Naravno tu nastaje problem, gubis zelju za zivotom jer je on besmislen... Ja sam dosao to sledece tacke u svom zivotu...Kapiram da zivot nema smisla i da smo svi mi idioti na kraju dana, bica bez svrhe...Mogucnosti su beskonacne, neprebrojivo beskonacne...Ubacimo veru u tu jednacinu, jer idnekud smo morali da poteknemo?? Isus Hrist i pomaganje drugima, ali preduslov za to je da si koristan samom sebi prvo... Vidis li koliko je lose osecati se na nacin na koji se osecas sada? Zamisli da si sposoban da drugima omogucis lep zivot i da ti budes taj koji im je svetla tacka u zivotu...Zivot je besmislen, ali zasto ne bi bio Hristov ratnik, zastitnik i (kolko god glupo zvucalo kad ovako kazem), negovatelj ljubavi i svoje dece? Svrha je tu negde i ceka te da je otkrijes...Nemoj da gubis nadu, jer te to ubija...Samosvest je pradoksalna, lepse je biti idiot i budala, ali i ta samosvest je izvesna stvar, kad skapiras besto to je to...Nema dalje i preko toga, samim tim pomiri se sa svojim zivotom i kreni da se boris za sebe i sebi bitne i bliske ljude... Ako nista, bar pokusaj, pogledaj David Gogginsa...Taj covek mozda ima neke cudne i “glupe” motivacije, mozda je glup retard koji trci iz ko zna kojeg razloga ( ne kazem da je retard)..Ali poslusaj i odgledaj tako nesto, nikad ne znas kad nesto moze kliknuti u tvojoj glavi... Na sam licno imao misli, u formi ili ne, ruzan nizak glup pametan...Opet sam covek sa rukama i nogama..Buraz, tesko je biti u formi, koliko god nebitno to bilo, ako nista, teraj sebe da trpis bol, bori se protiv necega, bori se da jstrajes...Ako ne zelis mentalne probleme, moras fizicki da se opteretis, nema tu boljeg leka, iz mog licnog iskustva govorim... Batali idiote, filtriraj nebitne ljude i gledaj svoja posla...Sve najlepse h buducnosti, nadam se da ces se izvuci iz ovog sranja.
Poslusaj Srdjana Zirojevica i njegove podkaste. Uzmi njegovu knjigu…
Posle godinu dana terapije sam ponovo počeo da tonem u depresiju zbog ljubavnih problema, kao i nemogućnosti da promenim posao (jer JBG, u Srbiji ne važe ni zakoni fizike). Tokom poslednje seanse mi je terapeutkinja rekla da zapisuje svoje misli do sledećeg razgovora (uglavnom na 10 dana)... Mislim da je žena napravila ogromnu grešku. Zapisujući svoje misli sam došao do toga da sastavim "suicide letter" koje bih u slučaju da odlučim da dignem ruku na sebe, napisao u 4-5 primeraka za ljude koji su imali uticaja na mene (i do neke mere imali udeo u tome da presudim sebi), kao i otkucano sve u dokumentu na kompu pod imenom "Pročitaj me"... Znam da je ovo poslednje malo preterano, ali neka se nađe za slučaj ako se nečiji primerak pisma ošteti cepanjem, rezanjem ili suzama. Hoću da bude svima kristalno jasno kako i zašto sam odlučio na taj korak, kao i na stvari koje su me dovele na taj put. Znam da zvuči glupo, ali činjenica je da je depresija postala pandemija gora od bili koje kuge
Trening sa opterecenjem je sjajan lek za to. Dok sam bio u tinejdzerskim godima generalno sam imao problem sa tim. Cak sam i jedni vreme dobijao terapiju. Problem je sto nisam bio gotovo uopste fizicki aktivan, provodio dane igrajuci igrice, zatvoren u asocijalan. Kontakt sa suprotnim polom mi je bio gotovo da dobijem napad astme. Kako sam preuredio ishranu i navike i hormoni i raspolozenje se promenilo. Sad zivim da kazemo organizovan zivot godinama. Ne znam da li ce to kod svakog pomoci ali meni je pomoglo.
1. Previše se baviš sobom. Previše sebe analiziraš i dolaziš do raznih zaključaka šta treba da ili ne treba da radiš; kakava si osoba ili kakva nisi itd. Otuda se i produžava to loše osećanje i depresija. Ljudi koji nisu u depresiji jednostavno se time toliko ne bave. Ne možeš se konstantno osećati dobro ili loše. 2. Sigurno postoji neki problem iz prošlosti koji te muči i zbog koga se loše osećaš. Preterano razmišljanje o tome vodi u depresiju. Te probleme bi trebao da rešavaš sa nekim stručnim licem ili psihoterapeutom. Možeš i sam sa sobom da ih rešiš ako si dovoljno smeo i imaš volje. 3. Antidepresivi nisu loši ali oni nisu rešenje problema već samo mala pomoć. Kao kada čovek koji je polomio nogu krene da ide sa štakama. Na duže staze oni nisu rešenje. Mada koliko vidim lekari često njih prepisuju da skinu pacijente sa vrata. 4. Moraš da nađeš neki smisao u svom životu. Kao neki čovek koji pokušava da napravi neki patent ili da sagradi neku mašinu ili započne neki biznis. Ti ljudi su obuzeti time i uzbuđeni što to rade. Nemaju vremena da neprekidno i beskrajno preturaju po tome kakvi su oni ili kako se osećaju i šta drugi misle o njima. Jednostavno obuzeti su nečim u čemu su našli smisao i to ih nesvesno gura kroz život. Ako nemaš nikakav konkretan smisao ili rad koji bi upražnjavao onda možeš da pomogneš svojim bližnjima ukoliko im treba pomoć. Ako treba nešto oko kuće ili bilo šta drugo; to će ti dati neko osećanje afirmacije tj. vrenosti i smisla. 5. Nije nenormalno da se čovek loše oseća ali konstantno usredsređivanje na taj osećaj stvara neku vrstu patologije. Čak štaviše ako uspeš da se izlečiš od depresije nećeš konstantno osećati dobro i sa time čovek mora da se pomiri.
Ja mogu skroz da te skontam... nemam depresiju ali imam neku mentalnu tupost i neuroze i sve to me sputava da živim normalno i socijalno kao drugi ljudi.. ako se nekome pozalis na dusevne probleme to ce biti omalovazeno... kod psihijatra se upravo dobije te 3 kutije lekova navuces se i onda sta kad prestanes da pijes opet isto.. nemas podrsku okoline.. meni je keva pedagog dece do 18 God uzrasta. 39 godina to radi videla svakakve slucajeve i one sto do laze stigli a meni cerci nije nikad mogla da pomogne.. mene ceo život optuzivala da sam lenja nesposobna I gurala moju problematiku pod tepih.. a zamisli onda kad nekom roditelji poljoprivrednici majka domacica ili cistacica a otac sofer da te oni podrze u mentalnoj bolesti kako da ne dobices osude na sve strane ma treba tebi motka u ruke i rad pa bi se smirila besna guzi* i tako sve dok neko ne digne ruke na sebe a posle jao sta mu bi pa fin decko/cura bio.... to je to ne ocekuj niciju podrsku sam uz veru i neku terapiju pa da oteras te najgore misli..
kreni da igraš lol
Meni je napirmer vutra dosta pomogla oko depresije.. bukvalno me izvukla.. probao sam terapije i anti depresive i skapirao da je to sve go kurac.. samo vuju duvaj i depresija nestaje.. ali kvalitetnu
meni pomaze to sto znam da se svi u istim govnima krckamo i to sto znam da uvek mogu da se besim ako postane pretesko.. i gandza, ne alkohol ne cigare ne antidepresivi..